ЗАВЕШТАЊЕ НЕБА И ЗВЕЗДА

Има нешто што се на земљи не може, а човек и народ не могу без тога, или ако могу, чедо моје, то нису људи нити је то народ.

 

Има нешто, чедо моје, што се на њиви не може узорати, у ковачници исковати, у шуми разлистати, ни у сну снити, ни језиком изрећи, ни мишљу досећи, ни мачем убити, ни у причи испричати.

 

Има нешто што се на земљи никако не може.

 

Али сваки човек над својом главом има своје небо, и сваки народ над собом има своје небо. Тамо им је све што им није на земљи.

 

Тамо им је, чедо моје, баш оно што на њиви не расте, што се у ковачници не кује, у шуми не листа, у ватри не гори, у сну не снива, језиком не изговара, мишљу не досиже, мачем не убија, причом не прича.

 

Заиста, тамо им је све што није на земљи. Тамо је све то могуће. Али, чедо моје, не зна то свако и не виде то сви.

 

Може то само пророк и тајновидац, необзнанац и звезознанац, високовидац, дубоковидац и далековидац.

 

И може то небогледац и неботворац, неботеча и невоходац, и још небослов и небословац, па небољуб и небољубац, и опет небопловни небопловац и небородни небородац. Још ту дођу сви други небољубни и неболетни, небодарни и небопримни, небозвани и небојавни, и сви они духовњаци и чудаци, и јунаци и мудраци, и лудаци, мученици и сретници, неботворни чаробњаци, КОЈИ ЗНАЈУ И УМИЈУ ДА УЗНЕСУ ЗЕМЉУ ДО НЕБА, ВОЗНЕСУ ЗЕМЉУ ДО НЕБЕС, И КОЈИ ИМАЈУ МОЋИ ДА СПУСТЕ НЕБО НА ЗЕМЉУ.

 

То су људи који знају да отварају небо.

Горе је, чедо моје, све што овде немамо. Горе је све што чекамо.

 

И запамти, чедо моје, да је човеково тело на замљи, а његова душа вије се небом. Тако и тело народа борави на земљи, а душа народа обитава на небу.

 

Само народ који нема душу нема ни свога неба. Небо није празно. Бездан. Коме је небо празно, тај нема душе.

 

Зато ти кажем, чедо моје мило, нема народа док не задобије своје царство на земљи, ЦАРСТВИЕ ЗЕМАЉСКОЕ, и нема народа ако не задобије своје небо и своје царство небеско, ЦАРСТВИЕ НЕБЕСКОЕ.

 

Има људи који припадају само земљи. Ти земљаници одлазе у земљу.

 

А појаве се људи, или се роде, који одмах ЗНАЈУ ТВОРИТИ НЕБЕСКЕ СТВАРИ НА ЗЕМЉИ И ЗЕМАЉСКЕ СТВАРИ УЗДИЗАТИ ДО НЕБА. Они припадају небу. Ти небесници и звездари одлазе у небо и међу звезде. Колико их је тамо, треба погледати у ведру ноћ кад небо озвезда.

 

Више их је тамо него на земљи.

 

Више их је у земљи него на земљи.

 

Зато ти кажем, чедо моје мило, не чине народ само они што живе на земљи, него и они у земљи и они у небу.

 

Народ увек живи између својих гробова и небеса својих

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *