ЗАВЕШТАЊЕ КРВИ

И запамти, чедо моје, крв и крв чини народ.

 

Крв је вечна.

 

Крв новорођеног детета стара је хиљаде година. Детешце је младо, а крв у њему је она стара крв која је протицала у жилама његових предака још пре хиљаде година.

Људи се рађају па нестају, а крв остаје. Она се претаче из једнога у другога човека.

И моја крв, чедо моје мило, тче у твојим жилама. И да ти ниси наумио ићи кроз живот и време на физичким и крвним струјама, него на духовним крилима, и твоја би крв потекла у својој деци. Али ти имаш своја веља духовна чеда и она ће тебе носити у дубоке векове и далека времена.

 

Чедо моје мило, као што велика река тече кроз клисуре у поља, тако кроз времена тече крв и претаче се из нараштаја у нараштај и из века у век.

Шта је онда човек него мали суд у коме се вечна и света крв преноси с покољења на покољење.

Зато крв не припада човеку него народу. И не лије се никада за једнога него за народ. И зато дође време кад се не пита ко си и какав си, него чије си крви: или српске или угарске, или грчке или аварске. У то страшно време кад замукну сви језици, крв проговори језиком свих предака. И не пита се ко си и какав си, него чије си крви собом заитио.

 

Чеда моја, по крви мојој и фуху мојему, јека у вама никада не буде мрзости на туђу крв, некмоли на крв братску. Крв човечанска је света и у свима нама тече из једног источника. Вима нам је од Бога дана и праоца нашега Адама.

Ничију крв не проливајте зато што је из туђег племена или народа. Али, чедо моје, љуто браните крв своју ибо у њој јест крв предака наших.

Никоме не дајте да лије нашу крв зато што је српска. Миром на рат идите и ратом мир чините.

 

Љубављу на љубав идите, али крвљу крв српску браните.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *