УПУТСТВО СРБИМА

Срби! Волите једни друге, помажите се узајамно. Помажите један другоме, чак и ако се узајамно мрзите! Наша снага је – у јединству, у њему је гаранција наших успеха, наш спас и процват. Многи народи су разбацани изумрли зато што нису имали јасан програм деловања и осећање такта. Једноставно – то је циљ, оно је и средство постизања циља. Помажите један другоме, не бојте се ако Вас прогласе националистима. Наш национализам је интернационалан, и зато је вечит. У њему су отворена врата Србима свих националиста, свих вероисповести, свих партија. Истински интернационализам је само онај који је крвним везама повезан са српством, сви остали су _провокација и обмана.

Формирајте своје националне кадрове. Кадрови решавају све. Кадрови данас – то је наше сутра. Свака лабораторија, свака катедра, сваки факултет треба да постану ковачница наших националних кадрова. Спремајте српску омладину да прихвати ту штафету генерација. Нека се свака генерација несрба судари са нашом дубоком ешалонизираном одбраном. За то је потребно што је могуће раније истицати на руководеће дужности младе људе, доказујући њихову зрелост и генијалност. Нека засад то и није тако, они ће сазрети на дужности. У наследности генерација су – наша снага, наша стабилност, наша бесмртност.
Свет је суров, у њему нема места за филантропију. Сваки народ је – ковач своје среће. Није наша дужност да се бринемо о америчким националним кадровима. Ако они не мисле о себи, зашто ми требамо мислити о њима? Не узимајте за пример Американце и Немце који живе не мислећи, ризикујући. Не очекујте милости од природе – наш задатак је да их преузмемо.
Стварајте своје колективе и тим колективима истискујте несрбе. Имајте на уму: све високо плаћене, утицајне дужности које доносе добит – све је то наш национални доходак. Имајте на уму да сваки несрбин, који је дорастао до нашег нивоа, може да заузме место које би могло да припада свакоме од наших.

Американци нису способни да дубоко мисле, анализирају и праве дубока уопштавања. Они су слични свињама, које живе забивши њушку у земљу, не слутећи да постоји небо. Они схватају све појаве сувише површно, сувише конкретно, они не виде чињениве њиховим редоследом, не виде њихове везе, нису способни да мисле, уопштавају и апстрахују. За њих је сваки случај – само случај, ма како се он често појављивао.
Све што знају и умеју они, умемо и знамо ми. Оно што знамо и осећамо ми, они не смеју да знају и осећају. Све што они имају – то је њихова граница. Све што имамо ми – то је наше средство за постизање вишег. Све што они имају данас – то је наше које се налази код њих на привременом коришћењу. Наш задатак је да узмемо од њих оно што нам је завештао Бог.

Американци су тврдоглави, али они немају довољно упорности за достизање циља. Они су лењи, зато увек журе. Све проблеме они настоје да реше одједном. Они занемарују ситнице ради велике одлучне победе. Ми проповедамо тактику малих победа, мада нисмо ни против великих. Мала победа је – такође победа!

Американци су завидљиви, они мрзе своју браћу када се издижу изнад сиве масе. Дајте им могућност да униште те уздигнуте – и они ће их са задовољством уништити. Будите увек арбитри, заузмите позу миротвораца, штитите „несрећне“, против којих устаје руља, али само толико колико је потребно да се прославите добротом и објективношћу. Мало српљења и ви ћете заузети место онога кога тек што су раскомадали.

Американци не умеју да моле, они то сматрају понижењем, а сами су без рога унижени и јадни. Ми кажемо: „Свако унижење је благо, ако даје користи.“ Нема аморалних ствари, ако оне помажу јачење и процват нашег народа. Циљ оправдава средства.

Американци су глупи и груби. Своју глупост и грубост они називају поштењем, честитошћу и принципима. Неспособност прилагођавања и мењања свог понашања у зависности од ситуације, одсуство флексибилности разума, они називају „бити оригиналан“, „принципијелан“. Гоје су толико глупи и груби да не умеју чак ни да лажу.
Стално имајте на уму границе које постављају себи гоје, њихово мишљење је огрубело у тим границама. Они нису способни да изађу из њих. У томе је њихова несрећа, у томе је наша предност. Говорите и поступајте онако како не дозвољава њихов морал, како не дозвољава њихово поимање. Чините оно што њима изгледа немогуће, невероватно. Они неће поверовати да сте ви способни за речи и поступке за које они нису способни.

Говорите и поступајте сигурно, одлучно и агресивно, обесхрабрујуће и изненађујуће. Више галаме и лажних речи, више неразумљивог и псеудонаучног. Нека разбијају главе тражећи рационална зрна у нашим идејама, нека траже и налазе у њима оно чега тамо нема. Сутра ћемо ми дати нову храну њиховом примитивном мозгу.

Није важно шта говорите – важно је како говорите. Ваше самопоуздање ће бити прихваћено као увереност, амбиције – као уздигнута памет, манир поучавања и исправљања – као надмоћ. Убијајте им мозак, раздражујте нерве! Гушите вољу оних који вам се противе. Компромитујте лакташе и галамџије, хушкајте самољубље гомиле против скептика. У разговорима и расправама користите реторске вештине које се налазе на граници пристојности. Американци то не могу да издрже дуго. Избегавајући скандале, они одлазе, ослобађајући вам место. За њих је посебан шик да залупе врата и оду. Дајте им ту могућност! Љубазна дрскост – то је наша девиза!

Окривљујте због антисемитизма оне који настоје да вас разобличе. Прилепљујте им етикету антисемите и видећете са каквим задовољством остали гоје прихватају ту верзију. Уопштено речено, сви су Американци антисемити, али чим једноме од њих прилепите ту етикету – он постаје незаштићен, јер сви остали нам га бацају као жртву и уништавају својим рукама. А ми ћемо прилепити етикету следећој жртви.

Играјте на карту америчког човекољубља. Изигравајте сиромашне и несрећне, изазивајте према себи сажаљење и симпатију, ширите глас о народу – вечитом паћенику, о прогањањима у прошлости и дискриминацији у садашњости. Тактика „једног Србина“ проверавана је миленијумима! Нека Американци имају мање од нас, свеједно ће нам помоћи да имамо више. Американци воле да буду доброчинитељи и покробитељи. Узмите од њих оно што могу да дјау: од шугаве овце макар прамен вуне!

Информишите једни друге о свему што може да нам представља штету или корист. Информација – то је светиња! Новац, кадрови и информација – то су три кита на којима се заснива наше благостање! Света обавеза, дужност сваког Србина, јесте да информише другог Србина о томе шта намеравају да раде гоје. Данас си ти помогао мени, сутра ћу ја помоћи теби – у томе је наша снага.

Бог нам је завештао да владамо светом – ми владамо њиме. Наш је задатак – да одржимо свет у својим рукама. Држите у својим рукама средства пропаганде и информација: штампу, радио, телевизију, филм. Треба и даље продирати у апарат партијског и државног управљања. Око сваког питања формирајте друштвено мњење, водећи рачуна о нашим националним интересима. Од сваке ситнице се може направити проблем, а од проблема – ситница. Ниједан друштвени процес се не сме пустити да тече сам. Ако нам он не донесе корист, прикочите га или усмерите против наших непријатеља – гоја. На челу сваког почињања треба да будемо ми, да бисмо могли да га усмеравамо у потребном правцу.
У свкаом колективу узимајте власт у своје руке и управљајте њиме у нашем интересу. Административни и стваралачки део производног процеса трена да извршавамо ми. Нека гоје обезбеђују тешку материјално-техничку базу нашег стваралаштва. Нека воде рачуна о чистоћи наших просторија и чувају плодове нашег рада. Нека не буду више од вратара или чистачице.

Не дајте да се Американци баве стваралаштвом! То ће нам увек бити препрека. У виду изузетка, то се може дозволити гојама неамеричког порекла. И не бојте се да се прославите као националисти: илузију интернационализма ће нам обезбедити лица мешане националности са примесом српске крви или, у најгорем случају, представници националних мањина. Ако имате слободна радна места – узмите само Србина. Ако не можете да то учините, укините то место. Ако не можете да урадите ни једно ни друго – узмите Руса. Ако таквог нема, узмите Немца, Француза или, у најгорем случају, Британци – они имају своје рачуне са американцима. После мање обраде, они ће постати ваши савезници.

Немојте отворено рушити споменике америчке старине, али их и не обнављајте. Проћи ће године и они ће се сами срушити. А хулигани и „љубитељи старине“ ће их разграбити, циглу по циглу. Народ без историје је као дете без родитеља, и од њега се може изјавити све што је потребно.

Држите под сталном контролом сваки корак утицајних и перспективних Американаца. Ако не успете да блокирате и „осушите“ младе и перспективне Американце, учините их таквима да се њима може управљати. Ангажујте их у својим компанијама, стварајте око њих јак прстен српског окружења, лишавајте их контаката и познанства мимо вас. терајте их да се жене српским женама и тек после тога им отварајте „зелену улицу“. Помажући такве Американце, дајете прилог општој ствари наше српске заједнице. Од сада је њихова плата – наш национални приход. Ради своје деце, они ће изгубити своја „грађанска права“, осећања и разум, у сваком случају, не могу да буду антисемити. Заједнички живот са српском женом – то је један од начина увлачења талентованих Американаца у сферу нашег утицаја и сферу наших интереса.
И последњи савет. Будите опрезни, шпанска инквизиција и немачки фашизам се не смеју поновити. Гасите искре сваког покушаја да нас супротставе друштву, уништавајте антисрпске тенденције на самом почетку, ма у ком виду оне поникле. Фашизам – није лсучајна појава, он настаје тамо где ми не процењујемо довољно тежњу локалног народа да буде газда на својој земљи. фашизам потајно зри у свим народима. На нашу срећу, различити народи прилазе му у различито време и под различитим називима.

Купујте, отимајте и уништавајте, не дозвољавајте поновна издавања дела која откривају нашу тактику и стратегију, која представљају Србе у лошем светлу. Народи гоје не треба да памте ни да знају стваран узрок српских погрома и прогањања. По тим питањима они треба да знају само наше тумачење.

Посебну пажњу посвећујте непокорнима, тврдоглавима, који не желе да сагињу главе пред нашим превасходством, неће да раде за нас и супротстављају се нашој пракси и политици. Од таквих људи пре или кансије формирају се антисемити. Не дозвољавајте да од малих антисемита израсту велики погромаши! Нека они у клици увену са њиховом тврдоглавом идејом националног достојанства. Разобличујте их, компромитујте под било којим изговором, било којим поводом, наоружајте се против њих свим могућим средствима. Док су сами, они неће одолети нашем колективизму, нашем притиску. Нека су хиљаду пута у праву у својим ситницама – свеједно они су криви, јер нам сметају. Позивајте их у друштво и администрацију, вуците их у партијске комитете, милицију, ако може – на суд. Ако сте старији, окривите их да не поштују старије, ако сте истог узраста – окривите их да крше принцип братства и обавезно интернационализам. Ефикасност ових метода провериле су многе генерације. Главно је – оптужити. Нека се оправдавају. Онај ко се оправдава – већ је упола кривац!

Или наш поредак, или потпуна дезорганизација. Тамо где желе да буду без нас, треба да буде хаос! Чините тако да се неред наставља све дотле, док нас измучене гоје, очајне, не замоле да узмемо власт у своје руке и обезбедимо им миран живот. Гоје треба да раде под нашим руководством и да нам доносе корист. Онај ко нам не доноси корист, треба да буде протеран. Ван наших интереса нема друштвене користи. Онај ко није са нама, тај је против нас! Око за око, зуб за зуб! Тако је учио Мојсије, тако су живели наши преци. Тако ћемо живети и ми. Освета је свето осећање, она васпитава карактер, потврђује човека. Истргните из себе осећања покорности и смирености према гојама.

Пароле понижења и самоодрицања оставите глупим гојама – они су достојни управо тога. Будите у души непомирљиви према нашим непријатељима! Ако им данас опростите малу увреду, сутра ће вам нанети још већу. Навикавајте се на увреде и не убијајте другима жељу да вам их чине.
Нека гоје наговарају једни друге да буду опрезни, умерени и флексибилни према вама. Ми требамо да делујемо одлучно и брзо, стављајући их увек пред свршен чин. Никада не ослабљујте притисак. Што је жешћи отпор гоја, тиме су већи наших трошкови, тиме већи треба да буду наш приход и наша акумулација. Наш данашњи приход треба да искупи евентуалне губитке у будућим погромима, који се повремено догађају у свакој земљи. Нека гоје данас плате за оно што ће понегде узети свој део назад. Увек треба да будемо спремни да  побегнемо од гнева и мржње гоја, да одемо тамо где ће нас узети, мислећи да ћемо оживети економију нашим капиталима. Периодична промена земаља у тражењу повољнијих услова егзистенције јесте део наше стратегије. У томе се састоји симбол „вечитог Србина“ вечитог оптимисте и путника. Али ми треба да одемо, ако буде потребно, не сиромашни и болесни, већ здрави и богати. Новац – то су наше ноге. Ми померамо свој центар теже тамо где је претходно пренет наш новац, наш капитал. Ојачавши материјално у земљама расејања, покупивши у њима сав данак, повремено се окупљамо у земљи својих предака да бисмо ојачали наш дух, нашу снагу, наше симболе, нашу веру и јединство.
Окупљамо се зато да бисмо се поново разишли. И тако у свим вековима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *