Почетна

ЗАВЕШТАЊЕ ЗЕМЉЕ

Народ који нема своју земљу не може се назвати народом.

Народ чини земља, чедо моје мило.

Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на север и са севера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.

Људске хорде које се још увек тако крећу кроз пространства нису народ. Оне постају народ тек онда када се зауставе и запоседну поља и шуме, реке и језера, мора и обале.

Србијом и сад проходе народи с једнога краја света на други. Авари и Хуни, Печенези и Кумани, и с њима читави делови других народа протутњали су овим земљама као страшне бујице. Али, чедо моје, те бујице никада нису постале реке. Иза њих су остајали само трагови разарања.

Рађали су се на једном крају света, а умирали на другом крају света. Они никада са истог извора нису воду пили. Никада нису заноћили где су дањивали. Никада нису зимовали где су летовали.

Од земље у коју су залазили њихови су били само путеви. Поља и шуме, реке и планине, села и градови припадали су онима који су на њима живели пре њиховог доласка и онима који су преживели после њиховог одласка.

Чедо моје, те хорде постају народ кад се на истој земљи почну рађати и умирати и кад на истој земљи почну сејати и садити па брати и жњети, а не само са туђе земље туђе плодове отимати. Запити то чедо моје, за памћење овоме народу којему су у судбини и крви путеви и сеобе. Запиши, сине мој, земља, као и жена, припада ономе ко у њу семе оставља, оплоди је и коме рађа. И запиши, чедо моје овако: земља се не може, као ни жена, отети и понети са собом на пут. Ако хоћеш да земља остане твоја, мораш на њој бити и остати.

Народи који зађу у неку земљу да је опљачкају, попале и разруше нису њени господари. Ми смо давно уши у ове земље да их настанимо, обрадимо и загосподаримо њима.

 

Чедо моје, стотине година смо већ ту, а још се у нама није смирио луталачки нагон. Има нас свуда. Кипи и прелива се овај народ и отиче на све стране као младо вино.

Још нас не држи земља нити ми знамо држати њу.

Бојим се понекада, чедо моје, расућемо се у друге, чврсте и стојеће народе разлићемо се као вода низ планину у туђе реке и нестати у њима као да нас никада није било.

Никада се не одвајајте од земље и никада не одвајајте земљу.

Окупите све наше земље и окупите се сви у земљи.

Не откидајте се од земље и не откидајте земљу ни себи ни другоме.

Ако народ има мајку, онда му је мајка земља на којој живи. Она нас увек изнова рађа и храни.

Земља је вечна родиља народа.

 

Чувајте је и љубите, чедо моје. Љубите јој не само поља и планине, и реке и море њено, него сваку њену стопу и сваку груду. Морате знати, чедо моје мило, да је у тој груди што може да стане на длан сва земља. Зато узмите своју земљу на дланове и не испуштајте је никада и ни за шта из својих руку, јер сте са том грудом земље у руци народ, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима.

НАЧЕЛА ДРЕВНОГ ЗМАЈЕВОГ РЕДА

Древни Змајев Ред у својим је активностима и у свом свеукупном деловању непрестано и потпуно прожет начелима хришћанства, хуманизма, витештва, људске честитости и праведности, доброте и љубави према ближњима.

 

Као своја основна начела Древни Змајев Ред истиче:

  • Хришћанску веру и достојанство;
  • Заштиту интереса, културе и традиције србског народа увек и свуда;
  • Часно витешко понашање увек и свуда;
  • Борбу за правду, истину и људско достојанство;
  • Помоћ и заштиту слабима, обесправљенима, незаштићенима, угњетаванима, лажно оптуженима и криво осуђенима и свима у потреби;
  • Поштовање хијерархије Реда;
  • Тајност сазнања и података одређених у Реду;
  • Безрезервно чување угледа Реда.

 

Древни Змајев Ред као изворни наследник Витешког Реда Змаја, представљајући Хришћански и Србски Витешки Ред:

  • трајно ће се залагати за очување и заштиту србског народа и србске државе, њене историје, традиције и културе;
  • трајно ће бити отворено за све активности које уистину и стварно унапређују човека;
  • поштоваће, као себи равноправне, све друге витешке организације које су основане за спровођење истих циљева;
  • трајно ће се бавити проучавањем, изучавањем и учењем витешких вештина, сазнања и вештине и све што сазна, упозна и научи, верно ће чувати као баштину Реда;
  • трајно ће се залагати за истинско зближавање сви група на територији Србије и свих срба у свету;
  • трајно ће се ангажовати на развијању и подизању хришћанског и грађанског морала, етике и свеколиког људског достојанства, хуманизма и сваког вида доброчинитељства;
  • не може се и неће се упуштати у било какве расправе верске природе;
  • не може и неће служити као место за остваривање политичких, друштвених, финансијских и разних других амбиција појединаца.

Древни Змајев Ред

  • није добротворна установа,
  • није секта и није масонска (слободнозидарска) организација и не бави се магијом,
  • не дозвољава својим члановима деловање супротно обавезама и законима у њиховим државама,
  • не представља никакав облик грађанског либерализма.

НАСТАВАК ...

УПУТСТВО СРБИМА

Срби! Волите једни друге, помажите се узајамно. Помажите један другоме, чак и ако се узајамно мрзите! Наша снага је – у јединству, у њему је гаранција наших успеха, наш спас и процват. Многи народи су разбацани изумрли зато што нису имали јасан програм деловања и осећање такта. Једноставно – то је циљ, оно је и средство постизања циља. Помажите један другоме, не бојте се ако Вас прогласе националистима. Наш национализам је интернационалан, и зато је вечит. У њему су отворена врата Србима свих националиста, свих вероисповести, свих партија. Истински интернационализам је само онај који је крвним везама повезан са српством, сви остали су _провокација и обмана.

Формирајте своје националне кадрове. Кадрови решавају све. Кадрови данас – то је наше сутра. Свака лабораторија, свака катедра, сваки факултет треба да постану ковачница наших националних кадрова. Спремајте српску омладину да прихвати ту штафету генерација. Нека се свака генерација несрба судари са нашом дубоком ешалонизираном одбраном. За то је потребно што је могуће раније истицати на руководеће дужности младе људе, доказујући њихову зрелост и генијалност. Нека засад то и није тако, они ће сазрети на дужности. У наследности генерација су – наша снага, наша стабилност, наша бесмртност.
Свет је суров, у њему нема места за филантропију. Сваки народ је – ковач своје среће. Није наша дужност да се бринемо о америчким националним кадровима. Ако они не мисле о себи, зашто ми требамо мислити о њима? Не узимајте за пример Американце и Немце који живе не мислећи, ризикујући. Не очекујте милости од природе – наш задатак је да их преузмемо.
Стварајте своје колективе и тим колективима истискујте несрбе. Имајте на уму: све високо плаћене, утицајне дужности које доносе добит – све је то наш национални доходак. Имајте на уму да сваки несрбин, који је дорастао до нашег нивоа, може да заузме место које би могло да припада свакоме од наших.

Американци нису способни да дубоко мисле, анализирају и праве дубока уопштавања. Они су слични свињама, које живе забивши њушку у земљу, не слутећи да постоји небо. Они схватају све појаве сувише површно, сувише конкретно, они не виде чињениве њиховим редоследом, не виде њихове везе, нису способни да мисле, уопштавају и апстрахују. За њих је сваки случај – само случај, ма како се он често појављивао.
Све што знају и умеју они, умемо и знамо ми. Оно што знамо и осећамо ми, они не смеју да знају и осећају. Све што они имају – то је њихова граница. Све што имамо ми – то је наше средство за постизање вишег. Све што они имају данас – то је наше које се налази код њих на привременом коришћењу. Наш задатак је да узмемо од њих оно што нам је завештао Бог.

НАСТАВАК ...