ЗАВЕШТАЊЕ НЕБА И ЗВЕЗДА

Има нешто што се на земљи не може, а човек и народ не могу без тога, или ако могу, чедо моје, то нису људи нити је то народ.

 

Има нешто, чедо моје, што се на њиви не може узорати, у ковачници исковати, у шуми разлистати, ни у сну снити, ни језиком изрећи, ни мишљу досећи, ни мачем убити, ни у причи испричати.

 

Има нешто што се на земљи никако не може.

 

Али сваки човек над својом главом има своје небо, и сваки народ над собом има своје небо. Тамо им је све што им није на земљи.

 

Тамо им је, чедо моје, баш оно што на њиви не расте, што се у ковачници не кује, у шуми не листа, у ватри не гори, у сну не снива, језиком не изговара, мишљу не досиже, мачем не убија, причом не прича.

 

Заиста, тамо им је све што није на земљи. Тамо је све то могуће. Али, чедо моје, не зна то свако и не виде то сви.

 

Може то само пророк и тајновидац, необзнанац и звезознанац, високовидац, дубоковидац и далековидац.

 

И може то небогледац и неботворац, неботеча и невоходац, и још небослов и небословац, па небољуб и небољубац, и опет небопловни небопловац и небородни небородац. Још ту дођу сви други небољубни и неболетни, небодарни и небопримни, небозвани и небојавни, и сви они духовњаци и чудаци, и јунаци и мудраци, и лудаци, мученици и сретници, неботворни чаробњаци, КОЈИ ЗНАЈУ И УМИЈУ ДА УЗНЕСУ ЗЕМЉУ ДО НЕБА, ВОЗНЕСУ ЗЕМЉУ ДО НЕБЕС, И КОЈИ ИМАЈУ МОЋИ ДА СПУСТЕ НЕБО НА ЗЕМЉУ.

 

То су људи који знају да отварају небо.

Горе је, чедо моје, све што овде немамо. Горе је све што чекамо.

 

И запамти, чедо моје, да је човеково тело на замљи, а његова душа вије се небом. Тако и тело народа борави на земљи, а душа народа обитава на небу.

 

Само народ који нема душу нема ни свога неба. Небо није празно. Бездан. Коме је небо празно, тај нема душе.

 

Зато ти кажем, чедо моје мило, нема народа док не задобије своје царство на земљи, ЦАРСТВИЕ ЗЕМАЉСКОЕ, и нема народа ако не задобије своје небо и своје царство небеско, ЦАРСТВИЕ НЕБЕСКОЕ.

 

Има људи који припадају само земљи. Ти земљаници одлазе у земљу.

 

А појаве се људи, или се роде, који одмах ЗНАЈУ ТВОРИТИ НЕБЕСКЕ СТВАРИ НА ЗЕМЉИ И ЗЕМАЉСКЕ СТВАРИ УЗДИЗАТИ ДО НЕБА. Они припадају небу. Ти небесници и звездари одлазе у небо и међу звезде. Колико их је тамо, треба погледати у ведру ноћ кад небо озвезда.

 

Више их је тамо него на земљи.

 

Више их је у земљи него на земљи.

 

Зато ти кажем, чедо моје мило, не чине народ само они што живе на земљи, него и они у земљи и они у небу.

 

Народ увек живи између својих гробова и небеса својих

ЗАВЕШТАЊЕ КРВИ

И запамти, чедо моје, крв и крв чини народ.

 

Крв је вечна.

 

Крв новорођеног детета стара је хиљаде година. Детешце је младо, а крв у њему је она стара крв која је протицала у жилама његових предака још пре хиљаде година.

Људи се рађају па нестају, а крв остаје. Она се претаче из једнога у другога човека.

И моја крв, чедо моје мило, тче у твојим жилама. И да ти ниси наумио ићи кроз живот и време на физичким и крвним струјама, него на духовним крилима, и твоја би крв потекла у својој деци. Али ти имаш своја веља духовна чеда и она ће тебе носити у дубоке векове и далека времена.

 

Чедо моје мило, као што велика река тече кроз клисуре у поља, тако кроз времена тече крв и претаче се из нараштаја у нараштај и из века у век.

Шта је онда човек него мали суд у коме се вечна и света крв преноси с покољења на покољење.

Зато крв не припада човеку него народу. И не лије се никада за једнога него за народ. И зато дође време кад се не пита ко си и какав си, него чије си крви: или српске или угарске, или грчке или аварске. У то страшно време кад замукну сви језици, крв проговори језиком свих предака. И не пита се ко си и какав си, него чије си крви собом заитио.

 

Чеда моја, по крви мојој и фуху мојему, јека у вама никада не буде мрзости на туђу крв, некмоли на крв братску. Крв човечанска је света и у свима нама тече из једног источника. Вима нам је од Бога дана и праоца нашега Адама.

Ничију крв не проливајте зато што је из туђег племена или народа. Али, чедо моје, љуто браните крв своју ибо у њој јест крв предака наших.

Никоме не дајте да лије нашу крв зато што је српска. Миром на рат идите и ратом мир чините.

 

Љубављу на љубав идите, али крвљу крв српску браните.

ЗАВЕШТАЊЕ ЗЕМЉЕ

Народ који нема своју земљу не може се назвати народом.

Народ чини земља, чедо моје мило.

Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на север и са севера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.

Људске хорде које се још увек тако крећу кроз пространства нису народ. Оне постају народ тек онда када се зауставе и запоседну поља и шуме, реке и језера, мора и обале.

Србијом и сад проходе народи с једнога краја света на други. Авари и Хуни, Печенези и Кумани, и с њима читави делови других народа протутњали су овим земљама као страшне бујице. Али, чедо моје, те бујице никада нису постале реке. Иза њих су остајали само трагови разарања.

Рађали су се на једном крају света, а умирали на другом крају света. Они никада са истог извора нису воду пили. Никада нису заноћили где су дањивали. Никада нису зимовали где су летовали.

Од земље у коју су залазили њихови су били само путеви. Поља и шуме, реке и планине, села и градови припадали су онима који су на њима живели пре њиховог доласка и онима који су преживели после њиховог одласка.

Чедо моје, те хорде постају народ кад се на истој земљи почну рађати и умирати и кад на истој земљи почну сејати и садити па брати и жњети, а не само са туђе земље туђе плодове отимати. Запити то чедо моје, за памћење овоме народу којему су у судбини и крви путеви и сеобе. Запиши, сине мој, земља, као и жена, припада ономе ко у њу семе оставља, оплоди је и коме рађа. И запиши, чедо моје овако: земља се не може, као ни жена, отети и понети са собом на пут. Ако хоћеш да земља остане твоја, мораш на њој бити и остати.

Народи који зађу у неку земљу да је опљачкају, попале и разруше нису њени господари. Ми смо давно уши у ове земље да их настанимо, обрадимо и загосподаримо њима.

 

Чедо моје, стотине година смо већ ту, а још се у нама није смирио луталачки нагон. Има нас свуда. Кипи и прелива се овај народ и отиче на све стране као младо вино.

Још нас не држи земља нити ми знамо држати њу.

Бојим се понекада, чедо моје, расућемо се у друге, чврсте и стојеће народе разлићемо се као вода низ планину у туђе реке и нестати у њима као да нас никада није било.

Никада се не одвајајте од земље и никада не одвајајте земљу.

Окупите све наше земље и окупите се сви у земљи.

Не откидајте се од земље и не откидајте земљу ни себи ни другоме.

Ако народ има мајку, онда му је мајка земља на којој живи. Она нас увек изнова рађа и храни.

Земља је вечна родиља народа.

 

Чувајте је и љубите, чедо моје. Љубите јој не само поља и планине, и реке и море њено, него сваку њену стопу и сваку груду. Морате знати, чедо моје мило, да је у тој груди што може да стане на длан сва земља. Зато узмите своју земљу на дланове и не испуштајте је никада и ни за шта из својих руку, јер сте са том грудом земље у руци народ, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима.

НАЧЕЛА ДРЕВНОГ ЗМАЈЕВОГ РЕДА

Древни Змајев Ред у својим је активностима и у свом свеукупном деловању непрестано и потпуно прожет начелима хришћанства, хуманизма, витештва, људске честитости и праведности, доброте и љубави према ближњима.

 

Као своја основна начела Древни Змајев Ред истиче:

  • Хришћанску веру и достојанство;
  • Заштиту интереса, културе и традиције србског народа увек и свуда;
  • Часно витешко понашање увек и свуда;
  • Борбу за правду, истину и људско достојанство;
  • Помоћ и заштиту слабима, обесправљенима, незаштићенима, угњетаванима, лажно оптуженима и криво осуђенима и свима у потреби;
  • Поштовање хијерархије Реда;
  • Тајност сазнања и података одређених у Реду;
  • Безрезервно чување угледа Реда.

 

Древни Змајев Ред као изворни наследник Витешког Реда Змаја, представљајући Хришћански и Србски Витешки Ред:

  • трајно ће се залагати за очување и заштиту србског народа и србске државе, њене историје, традиције и културе;
  • трајно ће бити отворено за све активности које уистину и стварно унапређују човека;
  • поштоваће, као себи равноправне, све друге витешке организације које су основане за спровођење истих циљева;
  • трајно ће се бавити проучавањем, изучавањем и учењем витешких вештина, сазнања и вештине и све што сазна, упозна и научи, верно ће чувати као баштину Реда;
  • трајно ће се залагати за истинско зближавање сви група на територији Србије и свих срба у свету;
  • трајно ће се ангажовати на развијању и подизању хришћанског и грађанског морала, етике и свеколиког људског достојанства, хуманизма и сваког вида доброчинитељства;
  • не може се и неће се упуштати у било какве расправе верске природе;
  • не може и неће служити као место за остваривање политичких, друштвених, финансијских и разних других амбиција појединаца.

 

Древни Змајев Ред

  • није добротворна установа,
  • није секта и није масонска (слободнозидарска) организација и не бави се магијом,
  • не дозвољава својим члановима деловање супротно обавезама и законима у њиховим државама,
  • не представља никакав облик грађанског либерализма.

 

Древни Змајев Ред

  • у потпуности самостално одлучује о свом начину рада, водећи се циљевима и традицијама Древног Змајевог Реда;
  • кроз своје деловање и учење, унапређује хуманизам, људски морал сваког појединца – на личну корист, у корист Реда и у корист шире друштвене заједнице;
  • изнад себе – као надређену, нема и не признаје ниједну другу структуру или организацију, а у међународне асоцијације удружује се искључиво као равноправни члан;
  • не гаси се, не престаје постојати и задржава сву стечену веродостојност и легитимитет и сва стечена права.

 

Древни Змајев Ред у своје редове прихвата и прима:

  • Оне појединце који у себи препознају тежњу да постану Витезови или Витешке Даме и тај свој духовни зов потврде заклетвом на Светом Писму, не везано за пол или брачно стање;
  • Појединац који изрази жељу за пријем у Ред, мора желети напредовати као биће и као хришћанин, прихватајући витешки плашт са крстом мора бити спреман јавно исповедати православну веру, прихватити и проводити начела и кодекс Древног Змајевог Реда, прихватити и поштовати Конституцију и унутрашњу хијерархију Реда, те у сваком тренутку поштовати сваког појединца као Божији дар и бити му спреман помоћи у невољи, муци или немаштини;
  • Заинтересовани кандидат мора бити пословно способна особа, са навршених најмање осамнаест година живота. Горња добна граница за пријем у Ред не постоји.

 

Нашу спремност јавног исповедања православне вере и нашу спремност у очувању србске историје, културе, традиције, државе и народа и наш хуманитарни рад, ослањамо на темеље које је утврдила Светородна лоза Немањића. Немарљиви су докази њиховог чврстог опредељења служења Богу и високим моралним и етичким принципима.

 

Георгије мучениче, Георгије победниче, о, смилуј се Свече нама, заштити нас молитвама пред престолом Христа Бога, нашег Спаса свемоћнога, да се муке не страшимо, да трпљењем победимо!

Богу нашему, Тројици једнобитној и нераздељној, Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава навек.

Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија.

Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари. Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име Светога љубав и веру оснажи.

Зато се Теби у муци молимо и Твоје помоћи вапајући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи у беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се србскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети.

 

† У ИМЕ ОЦА И СИНА

И СВЕТОГА ДУХА АМИН †

УПУТСТВО СРБИМА

Срби! Волите једни друге, помажите се узајамно. Помажите један другоме, чак и ако се узајамно мрзите! Наша снага је – у јединству, у њему је гаранција наших успеха, наш спас и процват. Многи народи су разбацани изумрли зато што нису имали јасан програм деловања и осећање такта. Једноставно – то је циљ, оно је и средство постизања циља. Помажите један другоме, не бојте се ако Вас прогласе националистима. Наш национализам је интернационалан, и зато је вечит. У њему су отворена врата Србима свих националиста, свих вероисповести, свих партија. Истински интернационализам је само онај који је крвним везама повезан са српством, сви остали су _провокација и обмана.

Формирајте своје националне кадрове. Кадрови решавају све. Кадрови данас – то је наше сутра. Свака лабораторија, свака катедра, сваки факултет треба да постану ковачница наших националних кадрова. Спремајте српску омладину да прихвати ту штафету генерација. Нека се свака генерација несрба судари са нашом дубоком ешалонизираном одбраном. За то је потребно што је могуће раније истицати на руководеће дужности младе људе, доказујући њихову зрелост и генијалност. Нека засад то и није тако, они ће сазрети на дужности. У наследности генерација су – наша снага, наша стабилност, наша бесмртност.
Свет је суров, у њему нема места за филантропију. Сваки народ је – ковач своје среће. Није наша дужност да се бринемо о америчким националним кадровима. Ако они не мисле о себи, зашто ми требамо мислити о њима? Не узимајте за пример Американце и Немце који живе не мислећи, ризикујући. Не очекујте милости од природе – наш задатак је да их преузмемо.
Стварајте своје колективе и тим колективима истискујте несрбе. Имајте на уму: све високо плаћене, утицајне дужности које доносе добит – све је то наш национални доходак. Имајте на уму да сваки несрбин, који је дорастао до нашег нивоа, може да заузме место које би могло да припада свакоме од наших.

Американци нису способни да дубоко мисле, анализирају и праве дубока уопштавања. Они су слични свињама, које живе забивши њушку у земљу, не слутећи да постоји небо. Они схватају све појаве сувише површно, сувише конкретно, они не виде чињениве њиховим редоследом, не виде њихове везе, нису способни да мисле, уопштавају и апстрахују. За њих је сваки случај – само случај, ма како се он често појављивао.
Све што знају и умеју они, умемо и знамо ми. Оно што знамо и осећамо ми, они не смеју да знају и осећају. Све што они имају – то је њихова граница. Све што имамо ми – то је наше средство за постизање вишег. Све што они имају данас – то је наше које се налази код њих на привременом коришћењу. Наш задатак је да узмемо од њих оно што нам је завештао Бог.

Американци су тврдоглави, али они немају довољно упорности за достизање циља. Они су лењи, зато увек журе. Све проблеме они настоје да реше одједном. Они занемарују ситнице ради велике одлучне победе. Ми проповедамо тактику малих победа, мада нисмо ни против великих. Мала победа је – такође победа!

Американци су завидљиви, они мрзе своју браћу када се издижу изнад сиве масе. Дајте им могућност да униште те уздигнуте – и они ће их са задовољством уништити. Будите увек арбитри, заузмите позу миротвораца, штитите „несрећне“, против којих устаје руља, али само толико колико је потребно да се прославите добротом и објективношћу. Мало српљења и ви ћете заузети место онога кога тек што су раскомадали.

Американци не умеју да моле, они то сматрају понижењем, а сами су без рога унижени и јадни. Ми кажемо: „Свако унижење је благо, ако даје користи.“ Нема аморалних ствари, ако оне помажу јачење и процват нашег народа. Циљ оправдава средства.

Американци су глупи и груби. Своју глупост и грубост они називају поштењем, честитошћу и принципима. Неспособност прилагођавања и мењања свог понашања у зависности од ситуације, одсуство флексибилности разума, они називају „бити оригиналан“, „принципијелан“. Гоје су толико глупи и груби да не умеју чак ни да лажу.
Стално имајте на уму границе које постављају себи гоје, њихово мишљење је огрубело у тим границама. Они нису способни да изађу из њих. У томе је њихова несрећа, у томе је наша предност. Говорите и поступајте онако како не дозвољава њихов морал, како не дозвољава њихово поимање. Чините оно што њима изгледа немогуће, невероватно. Они неће поверовати да сте ви способни за речи и поступке за које они нису способни.

Говорите и поступајте сигурно, одлучно и агресивно, обесхрабрујуће и изненађујуће. Више галаме и лажних речи, више неразумљивог и псеудонаучног. Нека разбијају главе тражећи рационална зрна у нашим идејама, нека траже и налазе у њима оно чега тамо нема. Сутра ћемо ми дати нову храну њиховом примитивном мозгу.

Није важно шта говорите – важно је како говорите. Ваше самопоуздање ће бити прихваћено као увереност, амбиције – као уздигнута памет, манир поучавања и исправљања – као надмоћ. Убијајте им мозак, раздражујте нерве! Гушите вољу оних који вам се противе. Компромитујте лакташе и галамџије, хушкајте самољубље гомиле против скептика. У разговорима и расправама користите реторске вештине које се налазе на граници пристојности. Американци то не могу да издрже дуго. Избегавајући скандале, они одлазе, ослобађајући вам место. За њих је посебан шик да залупе врата и оду. Дајте им ту могућност! Љубазна дрскост – то је наша девиза!

Окривљујте због антисемитизма оне који настоје да вас разобличе. Прилепљујте им етикету антисемите и видећете са каквим задовољством остали гоје прихватају ту верзију. Уопштено речено, сви су Американци антисемити, али чим једноме од њих прилепите ту етикету – он постаје незаштићен, јер сви остали нам га бацају као жртву и уништавају својим рукама. А ми ћемо прилепити етикету следећој жртви.

Играјте на карту америчког човекољубља. Изигравајте сиромашне и несрећне, изазивајте према себи сажаљење и симпатију, ширите глас о народу – вечитом паћенику, о прогањањима у прошлости и дискриминацији у садашњости. Тактика „једног Србина“ проверавана је миленијумима! Нека Американци имају мање од нас, свеједно ће нам помоћи да имамо више. Американци воле да буду доброчинитељи и покробитељи. Узмите од њих оно што могу да дјау: од шугаве овце макар прамен вуне!

Информишите једни друге о свему што може да нам представља штету или корист. Информација – то је светиња! Новац, кадрови и информација – то су три кита на којима се заснива наше благостање! Света обавеза, дужност сваког Србина, јесте да информише другог Србина о томе шта намеравају да раде гоје. Данас си ти помогао мени, сутра ћу ја помоћи теби – у томе је наша снага.

Бог нам је завештао да владамо светом – ми владамо њиме. Наш је задатак – да одржимо свет у својим рукама. Држите у својим рукама средства пропаганде и информација: штампу, радио, телевизију, филм. Треба и даље продирати у апарат партијског и државног управљања. Око сваког питања формирајте друштвено мњење, водећи рачуна о нашим националним интересима. Од сваке ситнице се може направити проблем, а од проблема – ситница. Ниједан друштвени процес се не сме пустити да тече сам. Ако нам он не донесе корист, прикочите га или усмерите против наших непријатеља – гоја. На челу сваког почињања треба да будемо ми, да бисмо могли да га усмеравамо у потребном правцу.
У свкаом колективу узимајте власт у своје руке и управљајте њиме у нашем интересу. Административни и стваралачки део производног процеса трена да извршавамо ми. Нека гоје обезбеђују тешку материјално-техничку базу нашег стваралаштва. Нека воде рачуна о чистоћи наших просторија и чувају плодове нашег рада. Нека не буду више од вратара или чистачице.

Не дајте да се Американци баве стваралаштвом! То ће нам увек бити препрека. У виду изузетка, то се може дозволити гојама неамеричког порекла. И не бојте се да се прославите као националисти: илузију интернационализма ће нам обезбедити лица мешане националности са примесом српске крви или, у најгорем случају, представници националних мањина. Ако имате слободна радна места – узмите само Србина. Ако не можете да то учините, укините то место. Ако не можете да урадите ни једно ни друго – узмите Руса. Ако таквог нема, узмите Немца, Француза или, у најгорем случају, Британци – они имају своје рачуне са американцима. После мање обраде, они ће постати ваши савезници.

Немојте отворено рушити споменике америчке старине, али их и не обнављајте. Проћи ће године и они ће се сами срушити. А хулигани и „љубитељи старине“ ће их разграбити, циглу по циглу. Народ без историје је као дете без родитеља, и од њега се може изјавити све што је потребно.

Држите под сталном контролом сваки корак утицајних и перспективних Американаца. Ако не успете да блокирате и „осушите“ младе и перспективне Американце, учините их таквима да се њима може управљати. Ангажујте их у својим компанијама, стварајте око њих јак прстен српског окружења, лишавајте их контаката и познанства мимо вас. терајте их да се жене српским женама и тек после тога им отварајте „зелену улицу“. Помажући такве Американце, дајете прилог општој ствари наше српске заједнице. Од сада је њихова плата – наш национални приход. Ради своје деце, они ће изгубити своја „грађанска права“, осећања и разум, у сваком случају, не могу да буду антисемити. Заједнички живот са српском женом – то је један од начина увлачења талентованих Американаца у сферу нашег утицаја и сферу наших интереса.
И последњи савет. Будите опрезни, шпанска инквизиција и немачки фашизам се не смеју поновити. Гасите искре сваког покушаја да нас супротставе друштву, уништавајте антисрпске тенденције на самом почетку, ма у ком виду оне поникле. Фашизам – није лсучајна појава, он настаје тамо где ми не процењујемо довољно тежњу локалног народа да буде газда на својој земљи. фашизам потајно зри у свим народима. На нашу срећу, различити народи прилазе му у различито време и под различитим називима.

Купујте, отимајте и уништавајте, не дозвољавајте поновна издавања дела која откривају нашу тактику и стратегију, која представљају Србе у лошем светлу. Народи гоје не треба да памте ни да знају стваран узрок српских погрома и прогањања. По тим питањима они треба да знају само наше тумачење.

Посебну пажњу посвећујте непокорнима, тврдоглавима, који не желе да сагињу главе пред нашим превасходством, неће да раде за нас и супротстављају се нашој пракси и политици. Од таквих људи пре или кансије формирају се антисемити. Не дозвољавајте да од малих антисемита израсту велики погромаши! Нека они у клици увену са њиховом тврдоглавом идејом националног достојанства. Разобличујте их, компромитујте под било којим изговором, било којим поводом, наоружајте се против њих свим могућим средствима. Док су сами, они неће одолети нашем колективизму, нашем притиску. Нека су хиљаду пута у праву у својим ситницама – свеједно они су криви, јер нам сметају. Позивајте их у друштво и администрацију, вуците их у партијске комитете, милицију, ако може – на суд. Ако сте старији, окривите их да не поштују старије, ако сте истог узраста – окривите их да крше принцип братства и обавезно интернационализам. Ефикасност ових метода провериле су многе генерације. Главно је – оптужити. Нека се оправдавају. Онај ко се оправдава – већ је упола кривац!

Или наш поредак, или потпуна дезорганизација. Тамо где желе да буду без нас, треба да буде хаос! Чините тако да се неред наставља све дотле, док нас измучене гоје, очајне, не замоле да узмемо власт у своје руке и обезбедимо им миран живот. Гоје треба да раде под нашим руководством и да нам доносе корист. Онај ко нам не доноси корист, треба да буде протеран. Ван наших интереса нема друштвене користи. Онај ко није са нама, тај је против нас! Око за око, зуб за зуб! Тако је учио Мојсије, тако су живели наши преци. Тако ћемо живети и ми. Освета је свето осећање, она васпитава карактер, потврђује човека. Истргните из себе осећања покорности и смирености према гојама.

Пароле понижења и самоодрицања оставите глупим гојама – они су достојни управо тога. Будите у души непомирљиви према нашим непријатељима! Ако им данас опростите малу увреду, сутра ће вам нанети још већу. Навикавајте се на увреде и не убијајте другима жељу да вам их чине.
Нека гоје наговарају једни друге да буду опрезни, умерени и флексибилни према вама. Ми требамо да делујемо одлучно и брзо, стављајући их увек пред свршен чин. Никада не ослабљујте притисак. Што је жешћи отпор гоја, тиме су већи наших трошкови, тиме већи треба да буду наш приход и наша акумулација. Наш данашњи приход треба да искупи евентуалне губитке у будућим погромима, који се повремено догађају у свакој земљи. Нека гоје данас плате за оно што ће понегде узети свој део назад. Увек треба да будемо спремни да  побегнемо од гнева и мржње гоја, да одемо тамо где ће нас узети, мислећи да ћемо оживети економију нашим капиталима. Периодична промена земаља у тражењу повољнијих услова егзистенције јесте део наше стратегије. У томе се састоји симбол „вечитог Србина“ вечитог оптимисте и путника. Али ми треба да одемо, ако буде потребно, не сиромашни и болесни, већ здрави и богати. Новац – то су наше ноге. Ми померамо свој центар теже тамо где је претходно пренет наш новац, наш капитал. Ојачавши материјално у земљама расејања, покупивши у њима сав данак, повремено се окупљамо у земљи својих предака да бисмо ојачали наш дух, нашу снагу, наше симболе, нашу веру и јединство.
Окупљамо се зато да бисмо се поново разишли. И тако у свим вековима.