Monthly Archives:април 2018

ЗАВЕШТАЊЕ НЕБА И ЗВЕЗДА

15 апр 18
admin_dzr
No Comments

Има нешто што се на земљи не може, а човек и народ не могу без тога, или ако могу, чедо моје, то нису људи нити је то народ.

 

Има нешто, чедо моје, што се на њиви не може узорати, у ковачници исковати, у шуми разлистати, ни у сну снити, ни језиком изрећи, ни мишљу досећи, ни мачем убити, ни у причи испричати.

 

Има нешто што се на земљи никако не може.

 

Али сваки човек над својом главом има своје небо, и сваки народ над собом има своје небо. Тамо им је све што им није на земљи.

 

Тамо им је, чедо моје, баш оно што на њиви не расте, што се у ковачници не кује, у шуми не листа, у ватри не гори, у сну не снива, језиком не изговара, мишљу не досиже, мачем не убија, причом не прича.

 

Заиста, тамо им је све што није на земљи. Тамо је све то могуће. Али, чедо моје, не зна то свако и не виде то сви.

 

Може то само пророк и тајновидац, необзнанац и звезознанац, високовидац, дубоковидац и далековидац.

 

И може то небогледац и неботворац, неботеча и невоходац, и још небослов и небословац, па небољуб и небољубац, и опет небопловни небопловац и небородни небородац. Још ту дођу сви други небољубни и неболетни, небодарни и небопримни, небозвани и небојавни, и сви они духовњаци и чудаци, и јунаци и мудраци, и лудаци, мученици и сретници, неботворни чаробњаци, КОЈИ ЗНАЈУ И УМИЈУ ДА УЗНЕСУ ЗЕМЉУ ДО НЕБА, ВОЗНЕСУ ЗЕМЉУ ДО НЕБЕС, И КОЈИ ИМАЈУ МОЋИ ДА СПУСТЕ НЕБО НА ЗЕМЉУ.

 

То су људи који знају да отварају небо.

Горе је, чедо моје, све што овде немамо. Горе је све што чекамо.

 

И запамти, чедо моје, да је човеково тело на замљи, а његова душа вије се небом. Тако и тело народа борави на земљи, а душа народа обитава на небу.

 

Само народ који нема душу нема ни свога неба. Небо није празно. Бездан. Коме је небо празно, тај нема душе.

 

Зато ти кажем, чедо моје мило, нема народа док не задобије своје царство на земљи, ЦАРСТВИЕ ЗЕМАЉСКОЕ, и нема народа ако не задобије своје небо и своје царство небеско, ЦАРСТВИЕ НЕБЕСКОЕ.

 

Има људи који припадају само земљи. Ти земљаници одлазе у земљу.

 

А појаве се људи, или се роде, који одмах ЗНАЈУ ТВОРИТИ НЕБЕСКЕ СТВАРИ НА ЗЕМЉИ И ЗЕМАЉСКЕ СТВАРИ УЗДИЗАТИ ДО НЕБА. Они припадају небу. Ти небесници и звездари одлазе у небо и међу звезде. Колико их је тамо, треба погледати у ведру ноћ кад небо озвезда.

 

Више их је тамо него на земљи.

 

Више их је у земљи него на земљи.

 

Зато ти кажем, чедо моје мило, не чине народ само они што живе на земљи, него и они у земљи и они у небу.

 

Народ увек живи између својих гробова и небеса својих

ЗАВЕШТАЊЕ КРВИ

15 апр 18
admin_dzr
No Comments

И запамти, чедо моје, крв и крв чини народ.

 

Крв је вечна.

 

Крв новорођеног детета стара је хиљаде година. Детешце је младо, а крв у њему је она стара крв која је протицала у жилама његових предака још пре хиљаде година.

Људи се рађају па нестају, а крв остаје. Она се претаче из једнога у другога човека.

И моја крв, чедо моје мило, тче у твојим жилама. И да ти ниси наумио ићи кроз живот и време на физичким и крвним струјама, него на духовним крилима, и твоја би крв потекла у својој деци. Али ти имаш своја веља духовна чеда и она ће тебе носити у дубоке векове и далека времена.

 

Чедо моје мило, као што велика река тече кроз клисуре у поља, тако кроз времена тече крв и претаче се из нараштаја у нараштај и из века у век.

Шта је онда човек него мали суд у коме се вечна и света крв преноси с покољења на покољење.

Зато крв не припада човеку него народу. И не лије се никада за једнога него за народ. И зато дође време кад се не пита ко си и какав си, него чије си крви: или српске или угарске, или грчке или аварске. У то страшно време кад замукну сви језици, крв проговори језиком свих предака. И не пита се ко си и какав си, него чије си крви собом заитио.

 

Чеда моја, по крви мојој и фуху мојему, јека у вама никада не буде мрзости на туђу крв, некмоли на крв братску. Крв човечанска је света и у свима нама тече из једног источника. Вима нам је од Бога дана и праоца нашега Адама.

Ничију крв не проливајте зато што је из туђег племена или народа. Али, чедо моје, љуто браните крв своју ибо у њој јест крв предака наших.

Никоме не дајте да лије нашу крв зато што је српска. Миром на рат идите и ратом мир чините.

 

Љубављу на љубав идите, али крвљу крв српску браните.